Преводи ове странице

Дефиниција слободног софтвера

Ми заступамо овакву дефиницију слободног софтвера да бисмо јасно указали на то шта мора да испуњава одређени софтверски програм да би могао да се сматра слободним софтвером.

„Слободни софтвер“ (енгл. free software) је ствар слободе, а не цене. Да бисте боље разумели на шта мислимо (у енглеском је придев free двосмислен — може да означава „слободно“, али и „бесплатно“, прим. прев.), требало би да на реч „слободно“ гледате као у синтагми „слободни говор“ (енгл. free speech), а не као у синтагми „бесплатно пиво“ (енгл. free beer).

Слободни софтвер представља питање слободе корисника да покрећу, умножавају, расподељују, проучавају, мењају и побољшавају софтвер. Прецизније, он се односи на четири врсте слобода, које се пружају његовим корисницима:

• Слободу покретања програма, за било коју сврху (слобода број 0).
• Слободу проучавања начина рада програма и прилагођавања програма вашим потребама (слобода број 1). Предуслов за ово јесте обезбеђивање приступа изворном коду.
• Слободу расподељивања примерака програма, како бисте могли да помогнете ближњем (слобода број 2).
• Слободу побољшавања програма и објављивања ваших измена у јавности, како би цела заједница имала користи (слобода број 3). Предуслов за ово јесте обезбеђивање приступа изворном коду.

Програм је слободни софтвер уколико се корисницима пружају све ове слободе. На тај начин, дозвољено вам је да расподељујете примерке, са или без измена, бесплатно или уз наплату расподељивања, свакоме, и било где. Имати слободу да се то чини значи (између осталог) да за то не морате да тражите дозволу или да за њу плаћате.

Дозвољено вам је да мењате такве програме и да ваше измене користите приватно, у вашем послу или игри, чак и без њиховог помињања другима. Уколико ипак објавите ваше измене, од вас се не захтева да икога посебно или на било какав одређен начин о томе обавестите.

Слобода коришћења програма представља дозволу свакој особи или организацији да га користи на било каквој врсти рачунарског система, за било коју врсту посла, и без потребе да се потом обрати градитељу или било каквом другом телу.

Слобода расподеле примерака мора да укључује бинарне или извршне облике програма, али и изворни код, како за неизмењене, тако и за измењене верзије програма. (Расподела програма у извршном облику је неопходна за згодно инсталирање слободних оперативних система.) У реду је уколико не постоји начин да се за одређени програм створи бинарни или извршни облик, јер извесни програмски језици тако нешто не подржавају, али мора постојати слобода расподеле таквих облика уколико измислите или развијете начин да се они направе.

Да би слободе мењања и објављивања побољшаних верзија имале смисла, мора бити обезбеђен приступ изворном коду програма. Стога је неопходан услов за постојање слободног софтвера доступност изворног кода.

Један важан начин на који се програм може мењати је преко спајања доступних слободних потпроцедура и модула. Ако лиценца програма не дозвољава спајање постојећег модула, нпр. захтевајући од вас да будете носилац ауторских права за сав код који додате, онда је таква лиценца превише рестриктивна да би могла да се назове слободном.

Како би ове слободе заживеле, оне морају да буду неопозиве, све док не чините ништа лоше. Уколико је градитељу софтвера допуштено да опозове лиценцу, без икаквог повода са ваше стране, такав софтвер није слободан.

Међутим, прихватљиве су одређене врсте правила о начинима расподеле слободног софтвера, али само када не долазе у сукоб са основним слободама. На пример, копилефт је (просто речено) правило које налаже да, приликом расподеле програма не можете да додате ограничења која би другима ускратиле основне слободе. Ово правило не долази у сукоб са основним слободама, већ их, напротив, штити.

Стога, можда ћете плаћати новчани износ за примерке слободног софтвера, или ћете их набављати бесплатно. Али без обзира на то како сте дошли до вашег примерка, увек ћете моћи да умножавате и мењате софтвер, па чак и да га продајете.

„Слободни софтвер“ не значи и „некомерцијалан“. Слободни програм мора бити доступан за комерцијалну употребу, комерцијални развој програма и комерцијалну расподелу. Комерцијални развој слободног софтвера више није неуобичајен. Такав, слободан, комерцијални софтвер је веома битан.

Евентуално постојање правила о начину паковања измењене верзије је прихватљиво, али само уколико не зауставља слободу објављивања измењених верзија. Правила која прописују да „ако објавите програм на тај-и-тај начин, морате и да га објавите на такав-и-такав начин“ такође могу да буду прихватљива, али такође само под истим условом. (Приметите да и такво правило оставља избор да ли објавити програм или не.) Такође је прихватљиво да се у лиценци захтева да обезбедите измењени примерак, уколико сте расподелили измењену верзију и претходни градитељ га затражи, или да ваше име додате на ваше измењене верзије.

Ми у Пројекту ГНУ користимо „копилефт“ како бисмо легално осигурали те слободе за све. Али, постоји и некопилефтован слободни софтвер. Ми сматрамо да постоје битни разлози зашто је боље користити копилефт, али уколико је ваш програм некопилефтован слободни софтвер, ми ћемо га и тада користити.

Погледајте Врсте слободног софтвера за опис односа између „слободног софтвера“, „копилефотваног софтвера“ и других категорија софтвера.

Понекад прописи о контроли извоза владе одређене земље и трговинске санкције могу да ограниче вашу слободу међународне расподеле примерака програма. Градитељи софтвера не поседују моћ да уклоне или заобиђу таква ограничења, али оно што могу и морају да ураде јесте да одбију да их наметну као услове употребе програма. На тај начин, ограничења неће утицати на употребу и људе ван јурисдикције тих влада.

Већина слободних софтверских лиценци је заснована на систему ауторских права, па зато постоје ограничења врста услова који кроз тај систем могу да се наметну. Уколико лиценца заснована на систему ауторских права поштује слободу на гореописане начине, мало је вероватно да ће се појавити нека друга врста проблема коју нисмо очекивали (иако се то понекад дешава). Међутим, неке од слободних софтверских лиценци су засноване на уговорима, а уговори могу да наметну много шири дијапазон могућих ограничења. То значи да постоје многи начини на које лиценца може да буде неприхватљиво ограничавајућа и неслободна.

Никако не можемо да наведемо све могуће начине на које је то могуће да се догоди. Уколико лиценца заснована на уговору ограничава корисника на неуобичајен начин (на који то не могу лиценце засноване на систему ауторских права), а који није овде наведен као легитиман, мораћемо да о томе размислимо, и вероватно ћемо одлучити да дотична лиценца није слободна.

Када говоримо о слободном софтверу, најбоље је избегавати изразе као што су „на поклон“ (енгл. give away) или „бесплатно“ (енгл. for free), јер такви изрази упућују на то да се не ради о слободи, већ цени. И неки други чести изрази, као што је „пиратерија“, оличавају ставове које се, надамо се, ви нећете подржати. Погледајте Збуњујуће речи и синтагме које вреди избегавати, где се говори о таквим изразима. Такође, постоји и списак превода израза „слободни софтвер“ на разне језике.

На крају, обратите пажњу да критеријуми као што су они који су поменути у овој дефиницији слободног софтвера захтевају пажљиво размишљање како би се на правилан начин разумели. Када одлучујемо да ли одређена софтверска лиценца спада у слободне софтверске лиценце, ми то радимо на основу ових критеријума, како бисмо одлучили да ли им одговара и по духу и дословно. Уколико лиценца укључује несавесна ограничења, ми је одбацујемо, чак и уколико нисмо унапред уочили проблеме са овим критеријумима. Понекад захтеви лиценце покрећу питања која захтевају пажљиво промишљање, укључујући разговоре са правницима, пре него што смо у могућности да одлучимо да ли је одређени захтев прихватљив. Када постигнемо сагласност у погледу одређеног питања, ми често допунимо те критеријуме, како бисмо лакше увидели зашто су одређене лиценце одговарајуће или нису одговарајуће.

Уколико вас занима да ли одређена лиценца испуњава услове да се назове слободном софтверском лиценцом, погледајте наш списак лиценци. Уколико лиценце која вас занима тамо нема, можете нас питати слањем електронске поруке на адресу <licensing@gnu.org>.

Уколико намеравате да напишете нову лиценцу, молимо вас да се обратите ЗСС писмом на претходну адресу. Увећавање броја различитих слободних софтверских лиценци значи да ће корисници при схватању лиценци имати више посла. Можда ћемо бити у могућности да вам помогнемо да искористите постојећу слободну софтверску лиценцу која ће одговарати вашим потребама.

Уколико тако нешто није могуће, уколико вам је стварно потребна нова лиценца, уз нашу помоћ можете осигурати да ваша лиценца буде права слободна софтверска лиценца и избегнете разне практичне проблеме.

Једна друга група је почела да употребљава израз „отворени изворни код“ да означи нешто блиско (али не и истоветно) „слободном софтверу“. Ми се одлучујемо за израз „слободни софтвер“, јер када једном сазнате да се он односи на слободу, а не на цену, увек ћете се сетити слободе. Ово није случај са речју „отворено“.

Други текстови

        Free Software Foundation           телефон: +1-617-542-5942
        51 Franklin St, Fifth Floor        факс:    +1-617-542-2652
        Boston MA 02110-1301 USA           епошта:  gnu@gnu.org

        Вебмастерима ГНУ-а
        webmasters@gnu.org